Аутор: pokret

U januaru ove godine, Pokret za stambenu jednakost (A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, kolektiv Ministarstvo prostora, Ko gradi grad, Hausing centar i Združena akcija Krov nad glavom) je, u okviru javne rasprave koju je organizovalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uputio primedbe na predloženi nacrt Nacionalne stambene strategije 2022-2032 i pratećeg Akcionog plana 2022-2024. Nadležno ministarstvo je kroz izveštaj objavljen na sajtu odgovorilo na primedbe Pokreta za stambenu jednakost i drugih građana koji su učestvovali u javnoj raspravi, većinski ih odbijajući bez valjanog obrazloženja što je i jedan od razloga zbog kog se Pokret obratio Specijalnom izvestiocu Ujedinjenih nacija za pravo na adekvatno stanovanje, koji je još 2016. godine Srbiji uputio brojne preporuke za unapređenje stanja u oblasti stanovanja, koje do danas  nisu sprovedene.

U pismu obraćanja Specijalnom izvestiocu UN, Pokret još jednom izražava zabrinutost zbog neusvajanja ranije iznetih primedbi na predloženi tekst Strategije i Akcionog plana, imajući u vidu da predlog Nacionalne stambene strategije ne nudi rešenja za neke od ključnih stambenih problema u Republici Srbiji.

Pokret se u pismu Specijalnom izvestiocu osvrće i na činjenicu da je pre javne rasprave nacrt Strategije objavljen samo na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a kako nisu planirani javni sastanci, građanima, stručnoj javnosti, udruženjima i drugim akterima uskraćena je mogućnost da adekvatno učestvuju u raspravi o predloženim ciljevima, merama i aktivnostima. Bitno je i spomenuti da je strategija stavljena na javnu raspravu tokom božićnih i novogodišnjih praznika kada, po pravilu, mali broj aktera može na odgovarajući način učestvovati u konsultacijama.

U pismu Specijalnom izvestiocu posebno se ističe da je donošenje Strategije moralo biti usklađeno i sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, koje propisuju primenu posebnih mera u slučaju donošenja javnih politika koje utiču na položaj socio-ekonomski ugroženih pojedinaca ili grupa lica sa aspekta poštovanja principa ravnopravnosti.

Pokret za stambenu jednakost još jednom poziva Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da uvaži iznete primedbe i pristupi izradi Nacionalne stambene strategije koja će prepoznati ključne probleme, izazove i nedostatke postojećih stambenih politika.

Celokupni tekst pisma upućenog Specijalnom izvestiocu UN za pravo na adekvatno stanovanje možete pročitati ovde.

U okviru javne rasprave koju je organizovalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tokom novogodišnjih praznika i sa četiri godine zakašnjenja, organizacije koje čine Pokret za stambenu jednakost sastavile su primedbe na predloženi tekst Nacionalne stambene strategije i pratećeg Akcionog plana.
Uprkos tome što tekst analize, koji prethodi predlogu ciljeva i mera, prepoznaje ključne probleme, izazove i nedostatke postojećih stambenih politika, smatramo da ciljevi i mere za period od narednih 10 godina propuštaju da se sveobuhvatno i strukturno usmere na unapređenje situacije u oblasti stanovanja. Načelne primedbe predloženim merama su sledeći:

• Ne fokusira se dublje i sveobuhvatnije na najugroženije stanovništvo koje živi u najlošijim stambenim uslovima bez mogućnosti da samostalno reši pitanje adekvatnog stanovanja – ne bavi se pitanjem postupka iseljenja i preseljenja stanovnika podstandardnih naselja koja se ne mogu zadržati na trenutnoj lokaciji i potpuno zanemaruje beskućništvo i pitanje prinudnih iseljenja iz jedinog doma kao jednog od faktora koji utiču na povećanje beskućništa; ne bavi se ni položajem izbeglica i raseljenih lica, kao jedne od stambeno najugroženijih kategorija građana.
• Nedosledno se bavi sistemskim strategijama obezbeđivanja stambene priuštivosti – umesto da razvija mehanizme stalnog uvećanja nedostatnog stambenog fonda u javnoj svojini, predviđa se prodaja ovih stanova; ne bavi se sveobuhvatno ni dugoročnim razvojem novih, modernijih, efikasnijih i racionalnijih modela stanovanja, konkretno neprofitnih stambenih zadruga.
• Ne dotiče ni u jednoj meri sektor zakupa koji je u potpunosti neregulisan i kao takav ne samo da je prostor uvećanja nepriuštivosti stanova za dugoročni najam, već i izvor nesigurnog stanovanja za podstanare.
• Ne uspostavljaju se kriterijumi za privlačenje međunarodne donatorske pomoći u oblasti stanovanja, već se strateški okvir Republike Srbije prilagođava postojećim i budućim projektnim aktivnostima međuvladinih organizacija i drugih donatora. Na taj način se nastavlja praksa prepuštanja programa stambene podrške projektnim interesima međunarodnih donatorskih organizacija, koji ne moraju nužno biti usklađeni sa potrebama građana.
• Propušta da uspostavi osnove za usaglašavanje kriterijuma i modela rešavanja nagomilanih problema fragmentiranih programa stambene podrške različitim kategorijama stambeno i socijalno ugroženih građana.
• Propušta da se kroz dugoročne mere osvrne na problem rastuće stambene segregacije koja je posledica dominacije tržišne logike u distribuciji zemljišta, kako za ekskluzivno stanovanje, tako i za izgradnju stanova u okviru programa stambene podrške, ali i u kreiranju homogenih stambenih naselja u smislu socio-ekonomske struktura stanovnika. Ovo je problem koji je već sada vidljiv, a vrlo je jednostavno predvideti njegovo intenziviranje u vremenskom periodu koji Strategija pokriva.

Kompletan tekst primedbi, sa pojedinačnim predloženim izmenama i novim merama i aktivnostima možete pogledati ovde.

Nadležno ministarstvo je kroz izveštaj objavljen na sajtu odgovorilo na primedbe Pokreta za stambenu jednakost i drugih građana koji su učestvovali u javnoj raspravi, većinski ih odbijajući kao neosnovane ili kao obaveze koje izlaze iz nadležnosti ministarstva. Podsećamo da je oblast stanovanja intersektorska oblast, a da ni Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, niti jedno drugo ministarstvo ne preuzima ulogu koordinacije za ovu oblast, kako bi se uslovi stanovanja strukturno unapredili za sve građanke i građane koji žive u neadekvatnim i nesigurnim uslovima.

Beograd, 30. decembra 2021. godine, Pokret za stambenu jednakost[1] obaveštava javnost da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo zaključak o sprovođenju javne rasprave o Predlogu Nacionalne stambene strategije za period od 2022. do 2032. godine sa Akcionim planom za sprovođenje.

Nakon četvorogodišnjeg kašnjenja u donošenju Nacionalne stambene strategije i potpune zatvorenosti ovog procesa za zainteresovanu i stručnu javnost, nadležno ministarstvo odlučilo je da mimo odredaba iz čl. 41 Poslovnika Vlade otvori javnu raspravu 20. decembra 2021. godine i da za njen završetak odredi 10. januar 2022. godine.

Poslovnikom Vlade Republike Srbije propisano je da rok za dostavljanje inicijativa, predloga, sugestija i komentara tokom javne rasprave iznosi najmanje 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva, a da sama javna rasprava traje najmanje 20 dana. Po sad već dobro uspostavljenoj praksi skrivanja javnih politika od javnosti, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odlučilo je da javnu raspravu otvori u sezoni godišnjih odmora, kada je od propisanog minimuma od 20 dana trajanja javne rasprave čak četiri neradna dana – 1, 2, 3. i 7. januar.

Pored toga, nadležno ministarstvo nije predvidelo nijedan javni sastanak na kom bi predstavilo rešenja iz Nacionalne stambene strategije, niti je javno objavilo ko su članovi i članice Radne grupe koja je pripremila ovaj dokument koji treba da postavi desetogodišnje osnove za rešavanje nagomilanih problema koje građani i građanke Srbije imaju u ostvarivanju svog prava na adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje.  

Smatramo da je ovo skrivanje javne politike od javnosti pokušaj da se prikriju brojni nedostaci u samom dokumentu, koji ni na koji način ne odgovara na rastuće potrebe sve većeg broja ljudi u Srbiji za adekvatnim stambenim rešenjima.

Nacionalna stambena strategija neambiciozna je kako po obimu tema kojima se bavi, tako i po određenim ciljanim vrednostima za period od deset godina, pa je i prepuna formulacijama kao što su: „razmotriti mogućnosti“ ili „pokrenuti inicijativu“. Strategija se na bavi ni problemima svih građana i građanki koji ne mogu da pristupe adekvatnom i priuštivom stanovanju, pa se ni na koji način ne bavi gorućim pitanjima kao što su beskućništvo i prinudna iseljenja.

Strategijom se predviđa prodaja i onako nedostatnog javnog stambenog fonda i trošenje javnih resursa na rešavanje stambenih potreba pojedinačnih grupa, kao što su pripadnici aparata sile – vojnici, policajci, pripadnici BIA i zatvorski čuvari, dok se najugroženiji ostavljaju da se sami snalaze za rešavanje svojih stambenih potreba.

Na kraju, uprkos činjenici da godinama svedočimo izuzetno skromnim kapacitetima kako samog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, tako i jedinica lokalne samouprave da se na smislen i održiv način bave stambenim pitanjima, Strategija ni na koji način ne predviđa jačanje stručnih kapaciteta ovih aktera.

Zbog svega toga, ali i brojnih drugih problematičih rešenja koja predviđa Strategija, o kojima će Pokret za stambenu jednakost naknadno obavestiti javnost, usvajanje ovog starteškog dokumenta u ovakvoj formi i bez adekvatnog učešća ne samo stručne i druge javnosti, već i samih građana kojih se tiče stambena pitanja, predstavljaće konačni obračun sa idejom da građani i građanke Srbije imaju pravo na adekvatno i priuštivo stanovanje.

Pozivamo Vladu Republike Srbije da stavi van snage Zaključak o sprovođenju javne rasprave o Predlogu Nacionalne strategije za period od 2022. do 2032. godine sa Akcionim planom za sprovođenje za period od 2022. do 2024. godine, da adekvatno uključi javnost u široke konsultacije o rešenjima za sveprisutnu stambenu krizu, te da novi Predlog Nacionalne startegije izradi na osnovu realnog stanja i na osnovama koje uvažavaju pravo svakog u Srbiji da ima adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje.

Na kraju, podsećamo da je nakon poslednje posete Specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija za pravo na adekvatno stanovanje, još u februaru 2016. godine, Republika Srbija dobila niz preporuka kako da unapredi ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje za sve. Gotovo ni jedna preporuka nije sprovedena, a njihovo nesprovođenje direktno krši Ustav i domaće propise i istovremeno dodatno otežava pristup stanovanju najugroženijim građanima Srbije.

---

[1] Pokret za stambenu jednakost je neformalna grupa organizacija i pojedinaca koju čine: Ko gradi grad, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Združena akcija Krov nad glavom, Ministarstvo prostora i Hausing centar, koja radi na udruživanju svih zainteresovanih aktera u borbi za adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje za sve.

Povodom Dana stambene akcije (27. i 28. mart), prenosimo zahteve koje je formulisala Evropska akciona koalicija za pravo na stanovanje i na grad:

Stanovanje za ljude – ne za profit!

Mi, Evropska akciona koalicija za pravo na stanovanje i grad, zahtevamo:

1. Ne sme se profitirati od naših stambenih troškova – rente, računa za komunalne usluge, grejanje, struju!

Tražimo da se kirija smanji u svim zemljama Evrope, a cene nekretnina kontrolišu i u slučaju stanova u javnoj i u privatnoj svojini. Tražimo da se ponovno pregovara o uslovima ugovaranja i isplate stambenih kredita. Tražimo zagarantovan pristup ekološki održivoj energiji (grejanje i struja) i vodi za sve.

2. Iseljenja i beskućništvo se moraju okončati!

Tražimo dostojanstveno stanovanje za sve, sa ili bez ličnih dokumenata, kao i pravno obavezujuće pravo na stanovanje. Tražimo da se podrška usmerava na ljude koji su zaduženi, a ne na banke koje zadužuju. Tražimo da se zaustave iseljenja iz jedinog doma, kao i aukcije oduzetih stanova.

3. Prazne kuće i zagrade se moraju uključiti u sistem stambenog zbrinjavanja! Alternativno stanovanje je pravo!

Zahtevamo da se upražnjena imovina reaktivira za smeštaj beskućnika i neadekvatno smeštenih osoba, za organizovanje solidarnosti u okviru susedstva, kao i da se legalizuje okupacija takvih prostora.

4. Želimo da aktivno učestvujemo u odlučivanju o tome šta će se dogoditi sa našim stanovima i našim gradovima!

Tražimo stalnu participativnu i inkluzivnu javnu diskusiju o urbanističkom planiranju i stambenoj politici kako bi se okončale špekulacija i džentrifikacija, a jačala prava stanara.

5. Stanovanje i zemljište moraju biti javno dobro!

Tražimo da se povrati značaj neprofitnog i socijalnog stambenog sektora! Tražimo okončanje špekulacije sa zemljištem kroz podruštvljavanje vlasništva nad zemljištem.

6. Radikalna promena u urbanoj i teritorijalnoj politici znači usmerenje ka solidarnom i ekološkom urbanom i teritorijalnom razvoju!

U trenutku kada se globalno svakim danom intenzivira proces komodifikacije stanovanja – izgradnja stambenih kvadrata se u najvećoj meri tretira kao lukrativna investicija, smanjuju se obimi programa javnog stanovanja, a istovremeno raste broj onih koji žive u nesugurnom, neadekvatnom i nepriuštivom stambenom prostoru – udruživanje postaje ključni preduslov borbe za dom. Solidarnost na nivou komšiluka, saradnja među aktivistima i aktivistkinjama u stambenoj borbi, ali i umrežavanje stambenih pokreta iz različitih zemalja, govori o tome da je sve očiglednije da se pristup stanovanju mora radikalno menjati.

Na današnji dan, Dan stambene akcije (Housing Action Day), delimo video koji su zajedničkim naporima napravili aktivisti i aktivistkinje Evropske akcione koalicije za pravo na stanovanje i na grad (European Action Coalition for the Right to Housing and the City), čiji su i članice Pokreta za stambenu jednakost deo.

U Srbiji je od 90-ih godina politika u oblasti stanovanja drastično transformisana. Umesto pristupa stanovanju kao pravu i kolektivnoj odgovornosti društva da te stanove izgradi i što ravnopravnije distribuira u periodu nakon II svetskog rata, država je, nakon masovne privatizacije društvenog stambenog fonda, stanovanje u velikoj meri prepustila tržištu (na kom je stan samo još jedna roba), dok je sporadično i nekoordinisano ulaganje u programe javne stanogradnje nedovoljno i usmereno na često netransparentno određivane grupe stanovništva.

U odlučnoj borbi za promenu stambene politike ka sistemskom obezbeđivanju priuštivog, adekvatnog i sigurnog stanovanja za sve, Pokret za stambenu jednakost zagovara, između ostalog, i veća ulaganja u stambeni fond u javnom vlasništvu. To bi omogućilo, pre svega, da se ostvare zakonom uspostavljene mehanizmi stambene podrške u adekvatnoj meri, a onda i dugoročno smanji uticaj tržišne logike na oblast stanovanja i poveća njegova priuštivost.

Video koji delimo danas, prvi u nizu, upravo govori o javnom i socijalnom stanovanju iz perspektive evropskih zemalja, sa željom da ukaže na istorijski razvoj i značaj ovog tipa stanovanja u kontesktu permanentne stambene krize u kojoj živimo.

Napomena: video ima mogućnost titlovanja na BHS jeziku