Pokret za stambenu jednakost

Privatizacija stambenog fonda, započeta devedesetih godina, označava radikalnu transformaciju odnosa prema stanovanju – stanovanje je od društvenog pitanja postalo individualna odgovornost. Dominacija tržišta u stambenom sektoru i državne mere koje zanemaruju osnovna ljudska prava utiču na stalni porast stambene ugroženosti. Pokret za stambenu jednakost bori se za adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje za sve, bez obzira na rod, etničku pripadnost, imovinsko stanje, državljanstvo ili bilo koju drugu kategoriju pripadnosti.

O nama

Kao pojedinačne članice Pokreta za stambenu jednakost – Ko gradi grad, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Združena akcija Krov nad glavom, Ministarstvo prostora i Hausing centar – kao i zajedničkim snagama, obavezujemo se da ćemo:

  • raditi na udruživanju svih zainteresovanih i relevantnih aktera u borbi za adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje za sve;
  • pratiti i deliti sve informacije koje imaju veze s lošom ili dobrom praksom institucija, izmenama regulative u oblasti stanovanja, stambenim problemima u kojima se građani nalaze, ali i mogućim realizovanim rešenjima i mehanizmima u drugim zemljama koji imaju potencijal da se primene i u našem kontekstu;
  • raditi na stalnom zagovaranju sistemskih mera koje doprinose ostvarivanju adekvatnog, sigurnog i priuštivog stanovanja za sve;
  • raditi na tome da udružimo i upotrebimo sve sopstvene i raspoložive resurse kako bismo vaninstitucionalno (aktivističkim radom) unapređivali stambenu situaciju što većeg broja ljudi.

___

Pozivamo sve koji bi želeli da se pridruže borbi za univerzalni pristup priuštivom, adekvatnom i sigurnom stanovanju da se individualno ili kroz svoje organizacije i inicijative udruže s nama!

Zbog čega se udružujemo?

Stambena politika, kao sveukupno strateško planiranje i sprovođenje mera i programa koji se tiču različitih stambenih situacija (od sticanja vlasništva nad stanom, preko samostalnog zakupa, do različitih vidova stambene podrške), uprkos strateškim i zakonskim dokumentima koji su doneti, de facto ne postoji. U Srbiji nije uspostavljen neophodan institucionalni okvir s fokusom na stambenu politiku, niti su razvijeni programi koji bi kratkoročno i dugoročno unapređivali uslove stanovanja i sigurnost doma, kao osnovnog i univerzalnog ljudskog prava. Stambeni sektor je prepoznat isključivo kao unosan mehanizam za investiranje i uvećanje kapitala, te se intervencije države u taj sektor usmeravaju na olakšavanje uslova za investiranje i stanogradnju. Sporadični projekti koji su usmereni na podršku radi ostvarivanja adekvatnog stanovanja odvijaju se stihijski, različitim programima podrške međunarodnih organizacija ili, ređe, javno finansiranim programima subvencionisanog stanovanja koji su diskriminatorni u pogledu potencijalno najugroženijih korisnika. Ne postoje pouzdani i sveobuhvatni podaci o stambenim potrebama, kao ni o stambenom fondu u javnoj svojini.

Takav pristup stanovanju neposredan je uzrok rastućem broju građana koji ne žive u adekvatnom, sigurnom i priuštivom stambenom prostoru. Premda apsolutni broj stambenih jedinica raste, raste i stambena nejednakost – dok je sve veći broj onih koji su prisiljeni na neki oblik beskućništva ili nesigurnog stanovanja, uvećava se i broj stanova koji ne služe svojoj osnovnoj funkciji, stambenom zbrinjavanju, već su mehanizam za sticanje profita, legalizaciju nelegalno stečenog kapitala ili sigurnu štednju.

Pokret za stambenu jednakost, koji su inicirale organizacije Ko gradi grad, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Hausing centar – Centar za unapređenje stanovanja socijalno ugroženih grupa, Ministarstvo prostora i Združena akcija „Krov nad glavom”, okupljen je oko cilja da se adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje ostvari kao osnovno pravo koje mora biti zagarantovano svima, bez obzira na njihove prihode, rod, etničko poreklo ili bilo koju drugu pripadnost.

Oslanjajući se na sopstvenu praksu, bilo da se radi o direktnoj akciji na terenu ili o istraživanju, smatramo da je neophodno da stambena politika i praksa na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i svi dokumenti koji ih određuju, adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje tretiraju kao ključnu temu od javnog interesa i neophodan korak prema inkluzivnom, balansiranom i održivom razvoju društva u celini. Kao organizacije s fokusom na stambenoj pravdi, stambenim politikama zasnovanim na pravu na dom i borbi za odbranu tog prava, okupili smo se u koaliciju koja će reagovati na rastuće probleme u oblasti stanovanja i stambenoj politici i boriti se za strukturne promene koje će obezbediti adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje za sve.

Za šta se zalažemo?

Adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje za sve

Neophodno je svakome omogućiti i garantovati život u sigurnom i priuštivom domu koji zadovoljava prostorne, tehničke, higijenske i druge potrebe i omogućava ostvarivanje drugih zagarantovanih prava.

Rastući broj građana primoran je da živi u neadekvatnom i nesigurnom stanovanju – od beskućništva, života u neformalnim naseljima, preko stambenog zbrinjavanja studenata, statusa podstanara, do kreditnog zaduživanja radi sticanja svojine nad stanom. Smatramo da je pitanje društvene odgovornosti da svako ima mogućnost ostvarivanja međunarodno prepoznatog prava na adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje.

  • Adekvatno stanovanje podrazumeva pristup električnoj energiji, čistoj pijaćoj vodi, kanalizaciji ili drugom sličnom rešenju, prirodnoj ventilaciji i dovoljnom osvetljenju. Uz to, adekvatni stambeni uslovi odnose se i na veličinu i poziciju stambenog prostora, odnosno na blizinu javnih usluga koje su neophodne za svakodnevni život – vrtić/škola, prodavnica, dom zdravlja, javni prevoz, uređena zelena površina.
  • Sigurno stanovanje podrazumeva da postoji sigurnost stanarskog statusa i da ne postoji mogućnost gubitka jedinog stambenog prostora, bez obzira na druge životne okolnosti.
  • Priuštivo stanovanje odnosi se na usklađenost troškova stanovanja u odnosu na prihode pojedinca ili domaćinstva, a koja, uključujući rentu i komunalne troškove, ne treba da pređe 40% ukupnih prihoda.

Javne politike i javni budžet prema stambenim potrebama korisnika, a ne prema interesima investitora stambenog prostora

Državna intervencija u stambeni sektor mora da postoji i ona mora biti usmerena na zadovoljenje potreba svih.

Ulaganje u pravedniju stambenu politiku i praksu predstavlja društvenu investiciju, a ne trošak. Izmene regulative i poreske politike sprovođene su tako da smanjuju troškove investitora u profitnu stanogradnju, dok su retki javno finansirani projekti subvencionisane stanogradnje usmereni, krajnje diskriminatorno i bez opravdanog osnova, na pojedine grupe građana (poput pripadnika vojske ili policije). U potpunosti izostaje sagledavanje prioritetnih kriterijuma koji bi obezbedili javno subvencionisane stambene jedinice svima koji žive u neadekvatnim stambenim uslovima. Kako bi dugoročno obezbedila jednako ostvarivanje prava na adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje, država bi trebalo da svoje zemljišne politike, poreske politike i programe stambene podrške transformiše u smeru podrške neprofitnoj stanogradnji i podršci svima koji taj pristup nemaju.

Država mora imati jasan dugoročni plan kako bi tu podršku ostvarila, što bi trebalo postići i drugačije distribuiranim sredstvima javnog budžeta. Takođe, u uslovima u kojima ta sredstva nisu dovoljna, država je dužna da ciljano zahteva međunarodnu donatorsku i razvojnu pomoć kako bi planirane mere i mehanizme i ostvarila.

Stanovanje kao odraz potreba ljudi, a ne potreba tržišta

 Neophodno je smanjiti uticaj tržišta u stambenom sektoru i to je strukturni preduslov obezbeđivanja adekvatnog, sigurnog i priuštivog stanovanja za sve. To se može učiniti povećanjem javnog i zadružnog vlasništva nad stambenim prostorom i podržavanjem različitih neprofitnih mehanizama stanogradnje i stanovanja.

Udeo privatne svojine u stambenom sektoru od oko 98%, kao posledica masovne privatizacije stambenog fonda i zakonskog promovisanja privatne svojine generalno i privatnog vlasništva nad stanom, doveo je do situacije u kojoj ogroman broj ljudi nema krov nad glavom ili ne može da priušti uslovno stanovanje za sebe i/ili svoju porodicu. Stambena podrška države i lokalne samouprave za stambeno najugroženije često nedostaje, dok većina onih koji sebi mogu da priušte uslovno stanovanje renta po sve nepristupačnijim tržišnim cenama, jedan deo kupuje stan kroz mnogima teško dostupne i održive kredite ili u najboljem slučaju nasleđuje. Kako je tržište nekretnina globalno postalo jedan od ključnih poligona akumulacije i kretanja kapitala, brz rast cena stanovanja ne prati rast prihoda, već ga višestruko premašuje.

To proizvodi rastući broj domaćinstava koja su opterećena troškovima stanovanja. Smanjenje uticaja tržišta na rešavanje stambenih potreba stoga se mora sprovoditi setom mera koje se odnose na različite vidove rešavanja stambenog problema – dugoročno iznajmljivanje stanova, programi stambene podrške, izgradnja javnog stambenog fonda – ali i na sve one procese koji na njih utiču (sprečavanje daljeg rasta tržišta kratkoročnog iznajmljivanja i propagiranja privatnog vlasništva nad stanovima kao lukrativne investicije i dr.).

Različiti programi stambene podrške za različite potrebe

Kako bi se obezbedio univerzalan pristup priuštivom stanovanju, neophodno je prepoznavanje različitih stambenih potreba i diverzifikacija njihovih rešenja.

Utvrđivanje stambenih potreba mora biti prilagođeno različitim društvenim oblicima ugroženosti te porodicama koje, u odnosu na primanja domaćinstva, imaju različite pristupe stambenim rešenjima i programima stambene podrške. Tako se problemu svih onih koji nemaju krov nad glavom ili s teškoćom zadovoljavaju stambenu potrebu u Srbiji, a oni čine oko 70% stanovništva, pristupa prilagođenim merama različitim u obimu, strukturi, prirodi intervencije – od obezbeđivanja besplatnog stambenog prostora, preko subvencionisanog zakupa ili ograničenja visine zakupa, do subvencije za kupovinu zemljišta radi samostalne izgradnje neprofitnog stanovanja.

Jake institucije i infrastruktura za sprovođenje stambenih politika

Uspostavljanje i stalno unapređivanje infrastrukture za realizaciju i sprovođenje stambenih politika nužan su uslov za osiguravanje prava na adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje za sve.

Kako bi se, u odnosu na raspoložive resurse, uspostavio što delotvorniji plan za unapređenje stambenih uslova i ostvario pristup adekvatnom, sigurnom i priuštivom stanovanju za sve, neophodno je uspostaviti sistem specijalizovanih neprofitnih institucija (unutar javnog, zadružnog i civilnog sektora) koje bi bile fokusirane na kreiranje stambene politike, koordinaciju realizacije te politike i njeno praćenje. Regulisanjem rada te institucionalne infrastrukture bile bi zagarantovane transparentnost i participativnost svih procesa. Uz to je neophodno osigurati i kontinualnu proizvodnju i praćenje statistike koja se direktno odnosi na ovu oblast, koja uz to mora biti osetljiva na različite demografske karakteristike (rod, etničko poreklo, invalidnost i bolest, starosna dob, prihodi itd.) kako bi se adekvatnije i efikasnije osmišljavale politike koje odgovaraju na de facto situaciju u oblasti stanovanja.

Pored statistike kao značajnog ulaznog podatka za kreiranje stambenih politika i njihovih mera, izuzetno je važno posvetiti pažnju boljem informisanju društva o individualnim i kolektivnim pravima i mogućnostima u oblasti stanovanja.

Kako do stambene jednakosti?

Pred vama su ciljevi i mere koje smatramo nužnim za ostvarivanje adekvatnog, sigurnog i priuštivog stanovanja za svakoga u Srbiji. Stambena politika se mora uskladiti na republičkom i lokalnom nivou i svi segmenti sistema javne uprave moraju se uključiti u obezbeđivanje krova nad glavom za sve i unapređenje stambenih uslova za one koji imaju dom, što je politički cilj i nužan preduslov za ostvarivanje drugih socijalnih i ekonomskih prava.

Rešiti urgentne situacije stambene ugroženosti i dugoročno eliminisati beskućništvo

  • Unaprediti uslove stanovanja u podstandardnim naseljima tako da zadovolje standarde adekvatnog stanovanja (odgovarajućeg stana), saradnjom s njihovim stanovnicima.
  • Neophodno je obezbediti adekvatan alternativni stambeni prostor za stanovnike podstandardnih naselja koja se ne mogu zadržati na postojećim lokacijama, uz obavezne konsultacije s njima, a u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada.
  • Zabraniti izvršenje prinudnih iseljenja iz doma (jedinog stambenog smeštaja ili privremenog smeštaja) bez prethodnog obezbeđivanja adekvatnog alternativnog smeštaja.
  • Obezbediti stambeno rešenje za osobe u stanju beskućništva, kao i programe osnaživanja i podršku za održiv izlazak iz beskućništva, po ugledu na druge programe koji stanovanje stavljaju u centar odgovora na situaciju beskućništva.
  • U situacijama u kojima se radi o beskućnicima i drugim kategorijama stanovništva koje nisu u mogućnosti da sebi samostalno obezbede adekvatno stanovanje, formulisati i sprovoditi programe koji se, uz stanovanje, bave i ostvarivanjem drugih prava, pre svega prava na rad i zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
  • Obezbediti integraciju izbeglica iz bivše Jugoslavije i raseljenih lica koja žive u neadekvatnom smeštaju formulisanjem novih programa stambene podrške i unapređenjem postojećih programa. Obezbediti adekvatan smeštaj svim migrantima, izbeglicama i tražiocima azila koji su došli na teritoriju Srbije, bez obzira na to da li se privremeno zadržavaju ili su u procesu traženja azila.

Dugoročno smanjiti dominantnu ulogu tržišta u rešavanju stambenih potreba

  • Smanjiti apsolutnu dominaciju privatne svojine nad stanovima strateškim i sistemskim povećanjem stambenog fonda u javnom i zadružnom vlasništvu.
  • Regulisati tržište dugoročnog zakupa stanova u privatnoj svojini (tako da trošak ozakonjenja tog odnosa ne padne na zakupca).
  • Uspostaviti kontrolu cena i kvaliteta kratkoročnog najma stambenog prostora u privatnoj svojini u gradu.
  • Promovisati druge oblike stanarskog statusa koji ne podrazumevaju nužno svojinu nad stanom. Podizati svest o tome da je stanovanje u zakup jednako adekvatan vid stanovanja i da za određene životne situacije ima prednosti.

Unaprediti znanje i informisanost o stambenoj isključenosti i stambenim potrebama, što je osnov za adekvatnu stambenu politiku

  • Mapirati oblike stambene isključenosti u gradu, kao i potrebe za priuštivim stanovanjem, te prikupiti sve relevantne podatke u vezi sa tim.
  • Obezbediti stalno ažuriranje podataka koji bi koristili kreiranju budućih stambenih politika, njihovom monitoringu i evaluaciji.
  • Sistematizovati sve informacije relevantne za oblast stambene podrške i neprofitnog stanovanja iz različitih izvora i instanci nadležnosti.
  • Uspostaviti mehanizam transparentnog informisanja i učešća javnosti u planiranju i sprovođenju stambene strategije, njenim rezultatima i mogućnostima unapređenja stambenih politika.
  • Obaviti analize različitih primenjenih modela priuštivog stanovanja (koji podrazumevaju socijalno i neprofitno stanovanje) u Srbiji i modela koji su primenjeni u drugim zemljama, a koji se u prilagođenom obliku mogu primeniti i u domaćem kontekstu.

Razviti raznovrsne programe koji obezbeđuju pristup adekvatnom, sigurnom i priuštivom stanovanju za sve

  • Proširiti i detaljnije razviti programe stambene podrške definisane Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada (2016) tako da obuhvate različite oblike subvencionisanja unapređenja uslova stanovanja i pribavljanja stambenog prostora (uključujući i otpis dugova, ustupanje zemljišta itd.), krojene prema različitim potrebama i situacijama.
  • Omogućiti razvoj alternativnih stambenih rešenja podrškom neprofitnoj i nešpekulativnoj izgradnji stanova.
  • Izmeniti relevantni zakonski okvir tako da omogući podršku različitim modelima neprofitne stanogradnje, poput zadružne stanogradnje.
  • Obezbediti finansijske resurse za razvoj i diverzifikaciju stambene podrške iz različitih izvora (javni budžet grada, sredstva iz pretpristupnih fondova EU, druge donacije).

Povećati obim i unaprediti upravljanje i održavanje stambenog fonda u javnoj svojini

  • Uspostaviti precizan popis svih stanova u javnoj svojini, kao i kriterijum i načine njihovog trenutnog korišćenja (ovde uključiti i stanove u programu socijalnog stanovanja i stanove za neprofitni zakup i ostale programe stambene podrške).
  • Uključiti u popis i objekte u javnoj svojini koje je neophodno rekonstruisati kako bi se upotrebili u svrhu stanovanja (to ne moraju biti samo objekti stambene namene, već i druga vrsta objekata kojima je [relativno jednostavno] moguće promeniti namenu u stanovanje).
  • Razviti program finansiranja projekata javnog stanovanja različitim izvorima (kreditiranje, pretpristupni fondovi EU, budžet grada itd.).
  • Obezbediti zemljište u javnoj svojini koje će se ustupiti (ali ne prodavati) za izgradnju neprofitnih stanova (tako da lokacija obezbeđuje pristup javnim uslugama i blizinu drugih stambenih objekata, u skladu s principima prava na adekvatno stanovanje), i napraviti registar tih lokacija.
  • Uvećati stambeni fond u javnom vlasništvu za neprofitno stanovanje izgradnjom javnih stanova i otkupom/najmom stanova u privatnoj svojini.
  • Očuvati obim i obezbediti održavanje postojećeg stambenog fonda u javnoj svojini (bez mogućnosti otkupa stanova u javnoj svojini koji su namenjeni za najam).
  • Obezbediti održivo, neprofitno i transparentno i demokratsko upravljanje postojećim stanovima u javnoj svojini aktivnim učešćem korisnika stanova u procesu donošenja odluka.
  • Odrediti složen sistem kriterijuma za ustupanje na korišćenje stanova u javnoj svojini različitim grupama korisnika (diverzifikacija korisnika javnih stanova).
  • Informisati korisnike stanova u javnoj svojini o njihovim pravima i obavezama, podizati njihove kapacitete za život u zajednici.

Aktivirati neiskorišćen stambeni fond u privatnoj svojini

  • Uspostaviti registar neiskorišćenih praznih stambenih jedinica i stambenih objekata u privatnoj svojini, kao i stambenih ili drugih objekata čija je izgradnja u nekoj fazi prekinuta. Ovo se ne odnosi na dom (stambena jedinica u kojoj vlasnik živi), već na drugu, treću itd. stambenu jedinicu koja nije u statusu regulisanog zakupa.
  • Uspostaviti mehanizme dodatnog oporezivanja vlasnika praznih stambenih jedinica (2 godine posle izgradnje) i time stimulisati njihovo stavljanje u upotrebu, pre svega u svrhu stanovanja (ovde je takođe važno obratiti pažnju i na praksu iznajmljivanja stambenog prostora kao poslovnih prostorija).
  • Kreirati mehanizam koji omogućava (privremeno) korišćenje za stambene potrebe prostora koji je duži period predmet vlasničkih sporova, kao i objekata čija je izgradnja u nekoj fazi prekinuta.
  • Razviti programe raspolaganja stambenim fondom u vlasništvu komercijalnih banaka ili drugih vlasnika koji nije iskorišćen, za potrebe privremenih stambenih rešenja.
  • Obezbediti pravo preče kupovine za grad/opštinu u situacijama aukcijske prodaje zaplenjenih stanova ili stanova koji su ispražnjeni izvršenjem mere iseljenja.

Uspostaviti sistem koordinacije i praćenja realizacije stambene politike

  • Osnovati koordinaciono telo u čijoj je nadležnosti sprovođenje istraživanja i analize za potrebe stambenih politika, sprovoditi participativne procese u kreiranju, realizaciji i monitoringu stambene politike i uspostaviti koordinaciju svih relevantnih instanci u sprovođenju stambene politike na nivou grada.
  • Osnivati neprofitne stambene agencije koje će, u saradnji s koordinacionim telom na nivou grada, imati posebne nadležnosti u oblastima neprofitnog stanovanja i stambene podrške (javni stambeni fond, zadružno stanovanje, socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima itd.).
  • Obezbediti finansije iz javnog budžeta i drugih fondova za kontinuirani rad koordinacionog tela na nivou grada i mreže neprofitnih stambenih agencija.
  • Osigurati da finansiranje i rad tih agencija budu transparentni i participativni.

Osigurati participativno, integrisano i održivo planiranje i upravljanje unutar sektora stanovanja

  • Omogućiti aktivno učešće korisnika stambene podrške u osmišljavanju, realizaciji i kontroli stambenih rešenja.
  • Otvoriti širi dijalog sa zainteresovanom javnošću u lokalnim zajednicama u vezi s daljim razvojem stanovanja i stambene politike.
  • Podizati svest građana o važnosti učešća svih korisnica i korisnika stambenih usluga u osmišljavanju, realizaciji i kontroli stambene politike u cilju obezbeđivanja adekvatnog, sigurnog i priuštivog stanovanja za sve.

////Ovaj predlog ciljeva i mera je nastao kao reakcija na pripremu strateškog dokumenta razvoja stambenih politika Grada Beograda u narednih deset godina. Njegova ranija verzija je 2019. godine poslata Sekretarijatu za pravne i imovinske poslove Grada Beograda i timu nadležnom za izradu Strategije stanovanja za Grad Beograd////