Stambena politika, kao sveukupno strateško planiranje i sprovođenje mera i programa koji se tiču različitih stambenih situacija (od sticanja vlasništva nad stanom, preko samostalnog zakupa, do različitih vidova stambene podrške), uprkos strateškim i zakonskim dokumentima koji su doneti, de facto ne postoji. U Srbiji nije uspostavljen neophodan institucionalni okvir s fokusom na stambenu politiku, niti su razvijeni programi koji bi kratkoročno i dugoročno unapređivali uslove stanovanja i sigurnost doma, kao osnovnog i univerzalnog ljudskog prava. Stambeni sektor je prepoznat isključivo kao unosan mehanizam za investiranje i uvećanje kapitala, te se intervencije države u taj sektor usmeravaju na olakšavanje uslova za investiranje i stanogradnju. Sporadični projekti koji su usmereni na podršku radi ostvarivanja adekvatnog stanovanja odvijaju se stihijski, različitim programima podrške međunarodnih organizacija ili, ređe, javno finansiranim programima subvencionisanog stanovanja koji su diskriminatorni u pogledu potencijalno najugroženijih korisnika. Ne postoje pouzdani i sveobuhvatni podaci o stambenim potrebama, kao ni o stambenom fondu u javnoj svojini.
Takav pristup stanovanju neposredan je uzrok rastućem broju građana koji ne žive u adekvatnom, sigurnom i priuštivom stambenom prostoru. Premda apsolutni broj stambenih jedinica raste, raste i stambena nejednakost – dok je sve veći broj onih koji su prisiljeni na neki oblik beskućništva ili nesigurnog stanovanja, uvećava se i broj stanova koji ne služe svojoj osnovnoj funkciji, stambenom zbrinjavanju, već su mehanizam za sticanje profita, legalizaciju nelegalno stečenog kapitala ili sigurnu štednju.
Pokret za stambenu jednakost, koji su inicirale organizacije Ko gradi grad, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Hausing centar – Centar za unapređenje stanovanja socijalno ugroženih grupa, Ministarstvo prostora i Združena akcija „Krov nad glavom”, okupljen je oko cilja da se adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje ostvari kao osnovno pravo koje mora biti zagarantovano svima, bez obzira na njihove prihode, rod, etničko poreklo ili bilo koju drugu pripadnost.
Oslanjajući se na sopstvenu praksu, bilo da se radi o direktnoj akciji na terenu ili o istraživanju, smatramo da je neophodno da stambena politika i praksa na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i svi dokumenti koji ih određuju, adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje tretiraju kao ključnu temu od javnog interesa i neophodan korak prema inkluzivnom, balansiranom i održivom razvoju društva u celini. Kao organizacije s fokusom na stambenoj pravdi, stambenim politikama zasnovanim na pravu na dom i borbi za odbranu tog prava, okupili smo se u koaliciju koja će reagovati na rastuće probleme u oblasti stanovanja i stambenoj politici i boriti se za strukturne promene koje će obezbediti adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje za sve.