Beograd, 30. decembra 2021. godine, Pokret za stambenu jednakost[1] obaveštava javnost da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo zaključak o sprovođenju javne rasprave o Predlogu Nacionalne stambene strategije za period od 2022. do 2032. godine sa Akcionim planom za sprovođenje.
Nakon četvorogodišnjeg kašnjenja u donošenju Nacionalne stambene strategije i potpune zatvorenosti ovog procesa za zainteresovanu i stručnu javnost, nadležno ministarstvo odlučilo je da mimo odredaba iz čl. 41 Poslovnika Vlade otvori javnu raspravu 20. decembra 2021. godine i da za njen završetak odredi 10. januar 2022. godine.
Poslovnikom Vlade Republike Srbije propisano je da rok za dostavljanje inicijativa, predloga, sugestija i komentara tokom javne rasprave iznosi najmanje 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva, a da sama javna rasprava traje najmanje 20 dana. Po sad već dobro uspostavljenoj praksi skrivanja javnih politika od javnosti, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odlučilo je da javnu raspravu otvori u sezoni godišnjih odmora, kada je od propisanog minimuma od 20 dana trajanja javne rasprave čak četiri neradna dana – 1, 2, 3. i 7. januar.
Pored toga, nadležno ministarstvo nije predvidelo nijedan javni sastanak na kom bi predstavilo rešenja iz Nacionalne stambene strategije, niti je javno objavilo ko su članovi i članice Radne grupe koja je pripremila ovaj dokument koji treba da postavi desetogodišnje osnove za rešavanje nagomilanih problema koje građani i građanke Srbije imaju u ostvarivanju svog prava na adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje.
Smatramo da je ovo skrivanje javne politike od javnosti pokušaj da se prikriju brojni nedostaci u samom dokumentu, koji ni na koji način ne odgovara na rastuće potrebe sve većeg broja ljudi u Srbiji za adekvatnim stambenim rešenjima.
Nacionalna stambena strategija neambiciozna je kako po obimu tema kojima se bavi, tako i po određenim ciljanim vrednostima za period od deset godina, pa je i prepuna formulacijama kao što su: „razmotriti mogućnosti“ ili „pokrenuti inicijativu“. Strategija se na bavi ni problemima svih građana i građanki koji ne mogu da pristupe adekvatnom i priuštivom stanovanju, pa se ni na koji način ne bavi gorućim pitanjima kao što su beskućništvo i prinudna iseljenja.
Strategijom se predviđa prodaja i onako nedostatnog javnog stambenog fonda i trošenje javnih resursa na rešavanje stambenih potreba pojedinačnih grupa, kao što su pripadnici aparata sile – vojnici, policajci, pripadnici BIA i zatvorski čuvari, dok se najugroženiji ostavljaju da se sami snalaze za rešavanje svojih stambenih potreba.
Na kraju, uprkos činjenici da godinama svedočimo izuzetno skromnim kapacitetima kako samog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, tako i jedinica lokalne samouprave da se na smislen i održiv način bave stambenim pitanjima, Strategija ni na koji način ne predviđa jačanje stručnih kapaciteta ovih aktera.
Zbog svega toga, ali i brojnih drugih problematičih rešenja koja predviđa Strategija, o kojima će Pokret za stambenu jednakost naknadno obavestiti javnost, usvajanje ovog starteškog dokumenta u ovakvoj formi i bez adekvatnog učešća ne samo stručne i druge javnosti, već i samih građana kojih se tiče stambena pitanja, predstavljaće konačni obračun sa idejom da građani i građanke Srbije imaju pravo na adekvatno i priuštivo stanovanje.
Pozivamo Vladu Republike Srbije da stavi van snage Zaključak o sprovođenju javne rasprave o Predlogu Nacionalne strategije za period od 2022. do 2032. godine sa Akcionim planom za sprovođenje za period od 2022. do 2024. godine, da adekvatno uključi javnost u široke konsultacije o rešenjima za sveprisutnu stambenu krizu, te da novi Predlog Nacionalne startegije izradi na osnovu realnog stanja i na osnovama koje uvažavaju pravo svakog u Srbiji da ima adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje.
Na kraju, podsećamo da je nakon poslednje posete Specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija za pravo na adekvatno stanovanje, još u februaru 2016. godine, Republika Srbija dobila niz preporuka kako da unapredi ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje za sve. Gotovo ni jedna preporuka nije sprovedena, a njihovo nesprovođenje direktno krši Ustav i domaće propise i istovremeno dodatno otežava pristup stanovanju najugroženijim građanima Srbije.
[1] Pokret za stambenu jednakost je neformalna grupa organizacija i pojedinaca koju čine: Ko gradi grad, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Združena akcija Krov nad glavom, Ministarstvo prostora i Hausing centar, koja radi na udruživanju svih zainteresovanih aktera u borbi za adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje za sve.