Pokret za stambenu jednakost pisao Specijalnom izvestiocu Ujedinjenih nacija za pravo na adekvatno stanovanje

U januaru ove godine, Pokret za stambenu jednakost (A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, kolektiv Ministarstvo prostora, Ko gradi grad, Hausing centar i Združena akcija Krov nad glavom) je, u okviru javne rasprave koju je organizovalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uputio primedbe na predloženi nacrt Nacionalne stambene strategije 2022-2032 i pratećeg Akcionog plana 2022-2024. Nadležno ministarstvo je kroz izveštaj objavljen na sajtu odgovorilo na primedbe Pokreta za stambenu jednakost i drugih građana koji su učestvovali u javnoj raspravi, većinski ih odbijajući bez valjanog obrazloženja što je i jedan od razloga zbog kog se Pokret obratio Specijalnom izvestiocu Ujedinjenih nacija za pravo na adekvatno stanovanje, koji je još 2016. godine Srbiji uputio brojne preporuke za unapređenje stanja u oblasti stanovanja, koje do danas  nisu sprovedene.

U pismu obraćanja Specijalnom izvestiocu UN, Pokret još jednom izražava zabrinutost zbog neusvajanja ranije iznetih primedbi na predloženi tekst Strategije i Akcionog plana, imajući u vidu da predlog Nacionalne stambene strategije ne nudi rešenja za neke od ključnih stambenih problema u Republici Srbiji.

Pokret se u pismu Specijalnom izvestiocu osvrće i na činjenicu da je pre javne rasprave nacrt Strategije objavljen samo na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a kako nisu planirani javni sastanci, građanima, stručnoj javnosti, udruženjima i drugim akterima uskraćena je mogućnost da adekvatno učestvuju u raspravi o predloženim ciljevima, merama i aktivnostima. Bitno je i spomenuti da je strategija stavljena na javnu raspravu tokom božićnih i novogodišnjih praznika kada, po pravilu, mali broj aktera može na odgovarajući način učestvovati u konsultacijama.

U pismu Specijalnom izvestiocu posebno se ističe da je donošenje Strategije moralo biti usklađeno i sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, koje propisuju primenu posebnih mera u slučaju donošenja javnih politika koje utiču na položaj socio-ekonomski ugroženih pojedinaca ili grupa lica sa aspekta poštovanja principa ravnopravnosti.

Pokret za stambenu jednakost još jednom poziva Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da uvaži iznete primedbe i pristupi izradi Nacionalne stambene strategije koja će prepoznati ključne probleme, izazove i nedostatke postojećih stambenih politika.

Celokupni tekst pisma upućenog Specijalnom izvestiocu UN za pravo na adekvatno stanovanje možete pročitati ovde.

Pokret za stambenu jednakost uputio je primedbe na predlog Nacionalne stambene strategije 2022-2032 i Akcionog plana 2022-2024

U okviru javne rasprave koju je organizovalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tokom novogodišnjih praznika i sa četiri godine zakašnjenja, organizacije koje čine Pokret za stambenu jednakost sastavile su primedbe na predloženi tekst Nacionalne stambene strategije i pratećeg Akcionog plana.
Uprkos tome što tekst analize, koji prethodi predlogu ciljeva i mera, prepoznaje ključne probleme, izazove i nedostatke postojećih stambenih politika, smatramo da ciljevi i mere za period od narednih 10 godina propuštaju da se sveobuhvatno i strukturno usmere na unapređenje situacije u oblasti stanovanja. Načelne primedbe predloženim merama su sledeći:

  • Ne fokusira se dublje i sveobuhvatnije na najugroženije stanovništvo koje živi u najlošijim stambenim uslovima bez mogućnosti da samostalno reši pitanje adekvatnog stanovanja – ne bavi se pitanjem postupka iseljenja i preseljenja stanovnika podstandardnih naselja koja se ne mogu zadržati na trenutnoj lokaciji i potpuno zanemaruje beskućništvo i pitanje prinudnih iseljenja iz jedinog doma kao jednog od faktora koji utiču na povećanje beskućništa; ne bavi se ni položajem izbeglica i raseljenih lica, kao jedne od stambeno najugroženijih kategorija građana.
  • Nedosledno se bavi sistemskim strategijama obezbeđivanja stambene priuštivosti – umesto da razvija mehanizme stalnog uvećanja nedostatnog stambenog fonda u javnoj svojini, predviđa se prodaja ovih stanova; ne bavi se sveobuhvatno ni dugoročnim razvojem novih, modernijih, efikasnijih i racionalnijih modela stanovanja, konkretno neprofitnih stambenih zadruga.
  • Ne dotiče ni u jednoj meri sektor zakupa koji je u potpunosti neregulisan i kao takav ne samo da je prostor uvećanja nepriuštivosti stanova za dugoročni najam, već i izvor nesigurnog stanovanja za podstanare.
  • Ne uspostavljaju se kriterijumi za privlačenje međunarodne donatorske pomoći u oblasti stanovanja, već se strateški okvir Republike Srbije prilagođava postojećim i budućim projektnim aktivnostima međuvladinih organizacija i drugih donatora. Na taj način se nastavlja praksa prepuštanja programa stambene podrške projektnim interesima međunarodnih donatorskih organizacija, koji ne moraju nužno biti usklađeni sa potrebama građana.
  • Propušta da uspostavi osnove za usaglašavanje kriterijuma i modela rešavanja nagomilanih problema fragmentiranih programa stambene podrške različitim kategorijama stambeno i socijalno ugroženih građana.
  • Propušta da se kroz dugoročne mere osvrne na problem rastuće stambene segregacije koja je posledica dominacije tržišne logike u distribuciji zemljišta, kako za ekskluzivno stanovanje, tako i za izgradnju stanova u okviru programa stambene podrške, ali i u kreiranju homogenih stambenih naselja u smislu socio-ekonomske struktura stanovnika. Ovo je problem koji je već sada vidljiv, a vrlo je jednostavno predvideti njegovo intenziviranje u vremenskom periodu koji Strategija pokriva.

Kompletan tekst primedbi, sa pojedinačnim predloženim izmenama i novim merama i aktivnostima možete pogledati ovde.

Nadležno ministarstvo je kroz izveštaj objavljen na sajtu odgovorilo na primedbe Pokreta za stambenu jednakost i drugih građana koji su učestvovali u javnoj raspravi, većinski ih odbijajući kao neosnovane ili kao obaveze koje izlaze iz nadležnosti ministarstva. Podsećamo da je oblast stanovanja intersektorska oblast, a da ni Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, niti jedno drugo ministarstvo ne preuzima ulogu koordinacije za ovu oblast, kako bi se uslovi stanovanja strukturno unapredili za sve građanke i građane koji žive u neadekvatnim i nesigurnim uslovima.

Donošenje desetogodišnjeg plana rešavanja nagomilanih stambenih problema u Srbiji kroz zloupotrebu Poslovnika Vlade i netransparentan proces

Beograd, 30. decembra 2021. godine, Pokret za stambenu jednakost[1] obaveštava javnost da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo zaključak o sprovođenju javne rasprave o Predlogu Nacionalne stambene strategije za period od 2022. do 2032. godine sa Akcionim planom za sprovođenje.

Nakon četvorogodišnjeg kašnjenja u donošenju Nacionalne stambene strategije i potpune zatvorenosti ovog procesa za zainteresovanu i stručnu javnost, nadležno ministarstvo odlučilo je da mimo odredaba iz čl. 41 Poslovnika Vlade otvori javnu raspravu 20. decembra 2021. godine i da za njen završetak odredi 10. januar 2022. godine.

Poslovnikom Vlade Republike Srbije propisano je da rok za dostavljanje inicijativa, predloga, sugestija i komentara tokom javne rasprave iznosi najmanje 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva, a da sama javna rasprava traje najmanje 20 dana. Po sad već dobro uspostavljenoj praksi skrivanja javnih politika od javnosti, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odlučilo je da javnu raspravu otvori u sezoni godišnjih odmora, kada je od propisanog minimuma od 20 dana trajanja javne rasprave čak četiri neradna dana – 1, 2, 3. i 7. januar.

Pored toga, nadležno ministarstvo nije predvidelo nijedan javni sastanak na kom bi predstavilo rešenja iz Nacionalne stambene strategije, niti je javno objavilo ko su članovi i članice Radne grupe koja je pripremila ovaj dokument koji treba da postavi desetogodišnje osnove za rešavanje nagomilanih problema koje građani i građanke Srbije imaju u ostvarivanju svog prava na adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje.  

Smatramo da je ovo skrivanje javne politike od javnosti pokušaj da se prikriju brojni nedostaci u samom dokumentu, koji ni na koji način ne odgovara na rastuće potrebe sve većeg broja ljudi u Srbiji za adekvatnim stambenim rešenjima.

Nacionalna stambena strategija neambiciozna je kako po obimu tema kojima se bavi, tako i po određenim ciljanim vrednostima za period od deset godina, pa je i prepuna formulacijama kao što su: „razmotriti mogućnosti“ ili „pokrenuti inicijativu“. Strategija se na bavi ni problemima svih građana i građanki koji ne mogu da pristupe adekvatnom i priuštivom stanovanju, pa se ni na koji način ne bavi gorućim pitanjima kao što su beskućništvo i prinudna iseljenja.

Strategijom se predviđa prodaja i onako nedostatnog javnog stambenog fonda i trošenje javnih resursa na rešavanje stambenih potreba pojedinačnih grupa, kao što su pripadnici aparata sile – vojnici, policajci, pripadnici BIA i zatvorski čuvari, dok se najugroženiji ostavljaju da se sami snalaze za rešavanje svojih stambenih potreba.

Na kraju, uprkos činjenici da godinama svedočimo izuzetno skromnim kapacitetima kako samog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, tako i jedinica lokalne samouprave da se na smislen i održiv način bave stambenim pitanjima, Strategija ni na koji način ne predviđa jačanje stručnih kapaciteta ovih aktera.

Zbog svega toga, ali i brojnih drugih problematičih rešenja koja predviđa Strategija, o kojima će Pokret za stambenu jednakost naknadno obavestiti javnost, usvajanje ovog starteškog dokumenta u ovakvoj formi i bez adekvatnog učešća ne samo stručne i druge javnosti, već i samih građana kojih se tiče stambena pitanja, predstavljaće konačni obračun sa idejom da građani i građanke Srbije imaju pravo na adekvatno i priuštivo stanovanje.

Pozivamo Vladu Republike Srbije da stavi van snage Zaključak o sprovođenju javne rasprave o Predlogu Nacionalne strategije za period od 2022. do 2032. godine sa Akcionim planom za sprovođenje za period od 2022. do 2024. godine, da adekvatno uključi javnost u široke konsultacije o rešenjima za sveprisutnu stambenu krizu, te da novi Predlog Nacionalne startegije izradi na osnovu realnog stanja i na osnovama koje uvažavaju pravo svakog u Srbiji da ima adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje.

Na kraju, podsećamo da je nakon poslednje posete Specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija za pravo na adekvatno stanovanje, još u februaru 2016. godine, Republika Srbija dobila niz preporuka kako da unapredi ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje za sve. Gotovo ni jedna preporuka nije sprovedena, a njihovo nesprovođenje direktno krši Ustav i domaće propise i istovremeno dodatno otežava pristup stanovanju najugroženijim građanima Srbije.


[1] Pokret za stambenu jednakost je neformalna grupa organizacija i pojedinaca koju čine: Ko gradi grad, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Združena akcija Krov nad glavom, Ministarstvo prostora i Hausing centar, koja radi na udruživanju svih zainteresovanih aktera u borbi za adekvatno, sigurno i priuštivo stanovanje za sve.

Ka pravednijoj stambenoj politici!

Povodom Dana stambene akcije (27. i 28. mart), prenosimo zahteve koje je formulisala Evropska akciona koalicija za pravo na stanovanje i na grad:

Stanovanje za ljude – ne za profit!

Mi, Evropska akciona koalicija za pravo na stanovanje i grad, zahtevamo:

1. Ne sme se profitirati od naših stambenih troškova – rente, računa za komunalne usluge, grejanje, struju!

Tražimo da se kirija smanji u svim zemljama Evrope, a cene nekretnina kontrolišu i u slučaju stanova u javnoj i u privatnoj svojini. Tražimo da se ponovno pregovara o uslovima ugovaranja i isplate stambenih kredita. Tražimo zagarantovan pristup ekološki održivoj energiji (grejanje i struja) i vodi za sve.

2. Iseljenja i beskućništvo se moraju okončati!

Tražimo dostojanstveno stanovanje za sve, sa ili bez ličnih dokumenata, kao i pravno obavezujuće pravo na stanovanje. Tražimo da se podrška usmerava na ljude koji su zaduženi, a ne na banke koje zadužuju. Tražimo da se zaustave iseljenja iz jedinog doma, kao i aukcije oduzetih stanova.

3. Prazne kuće i zagrade se moraju uključiti u sistem stambenog zbrinjavanja! Alternativno stanovanje je pravo!

Zahtevamo da se upražnjena imovina reaktivira za smeštaj beskućnika i neadekvatno smeštenih osoba, za organizovanje solidarnosti u okviru susedstva, kao i da se legalizuje okupacija takvih prostora.

4. Želimo da aktivno učestvujemo u odlučivanju o tome šta će se dogoditi sa našim stanovima i našim gradovima!

Tražimo stalnu participativnu i inkluzivnu javnu diskusiju o urbanističkom planiranju i stambenoj politici kako bi se okončale špekulacija i džentrifikacija, a jačala prava stanara.

5. Stanovanje i zemljište moraju biti javno dobro!

Tražimo da se povrati značaj neprofitnog i socijalnog stambenog sektora! Tražimo okončanje špekulacije sa zemljištem kroz podruštvljavanje vlasništva nad zemljištem.

6. Radikalna promena u urbanoj i teritorijalnoj politici znači usmerenje ka solidarnom i ekološkom urbanom i teritorijalnom razvoju!

27. i 28. mart – Dani stambene akcije!

U trenutku kada se globalno svakim danom intenzivira proces komodifikacije stanovanja – izgradnja stambenih kvadrata se u najvećoj meri tretira kao lukrativna investicija, smanjuju se obimi programa javnog stanovanja, a istovremeno raste broj onih koji žive u nesugurnom, neadekvatnom i nepriuštivom stambenom prostoru – udruživanje postaje ključni preduslov borbe za dom. Solidarnost na nivou komšiluka, saradnja među aktivistima i aktivistkinjama u stambenoj borbi, ali i umrežavanje stambenih pokreta iz različitih zemalja, govori o tome da je sve očiglednije da se pristup stanovanju mora radikalno menjati.

Na današnji dan, Dan stambene akcije (Housing Action Day), delimo video koji su zajedničkim naporima napravili aktivisti i aktivistkinje Evropske akcione koalicije za pravo na stanovanje i na grad (European Action Coalition for the Right to Housing and the City), čiji su i članice Pokreta za stambenu jednakost deo.

U Srbiji je od 90-ih godina politika u oblasti stanovanja drastično transformisana. Umesto pristupa stanovanju kao pravu i kolektivnoj odgovornosti društva da te stanove izgradi i što ravnopravnije distribuira u periodu nakon II svetskog rata, država je, nakon masovne privatizacije društvenog stambenog fonda, stanovanje u velikoj meri prepustila tržištu (na kom je stan samo još jedna roba), dok je sporadično i nekoordinisano ulaganje u programe javne stanogradnje nedovoljno i usmereno na često netransparentno određivane grupe stanovništva.

U odlučnoj borbi za promenu stambene politike ka sistemskom obezbeđivanju priuštivog, adekvatnog i sigurnog stanovanja za sve, Pokret za stambenu jednakost zagovara, između ostalog, i veća ulaganja u stambeni fond u javnom vlasništvu. To bi omogućilo, pre svega, da se ostvare zakonom uspostavljene mehanizmi stambene podrške u adekvatnoj meri, a onda i dugoročno smanji uticaj tržišne logike na oblast stanovanja i poveća njegova priuštivost.

Video koji delimo danas, prvi u nizu, upravo govori o javnom i socijalnom stanovanju iz perspektive evropskih zemalja, sa željom da ukaže na istorijski razvoj i značaj ovog tipa stanovanja u kontesktu permanentne stambene krize u kojoj živimo.

Napomena: video ima mogućnost titlovanja na BHS jeziku